петак, 08. јун 2012.

Jedan moj ljud... :)

Jelena...
Ili Sarah Kay ako više volite. :) 
Bela je, riđa, zarazno se smeje, komšika mi je. :D Šta više čovek da poželi. 
Iskreno, da nemam nju, ne bih ni verovala da stara prijateljstva mogu da opstanu ovoliko, ali eto, imam sreću, ili tačnije Jelenu, pa verujem. :)
Prihvatila me je ovako blesavu, ne zavidi mi što sam velika faca. . .  :P
   Ona zna tačno šta i kad treba nešto da kaže. Ne postavlja suvišna pitanja. Sa njom je i tišina prijatna, ne mora se popuniti rečima. 

Pored nje sam naučila da treba biti uporan, makar i u nameri da šnalicom izvadiš limun iz polu-pune flaše.
Ne smeta joj da bude retard sa svojom drugaricom retardetom, i da igra kolo kod sajma, dok niko ne gleda. 
Ume da se smeje i šali na svoj račun, ali bogami i mene zna da dere.
Šta god ja da kažem, ne može da je opiše...nju prosto treba doživeti, kao infarkt recimo. :D
Šalu na stranu, nećemo da pominjemo infarkt, pu pu daleko bilo! Ali svakako je treba lepo upoznati. :) Mislim na Jelenu ne na infarkt...




Нема коментара:

Постави коментар