...i odlaziiim! Vratiti se neću. :D Hahaha. :D
Pomalo mi se ide, pomnogo mi se ne ide, nikako! Ali mi se menja sredina. Ovaj grad je mali, sve je isto, ništa se skoro novo ne dešava, i ako se desi ja nikad nisam tu. Ironija moga života. Ali ne žalim se, naučila sam da živim sa samom sobom. Što znači da sam položila prvi ispit na studijama ''Kakoživetisadrugimljudimabezporivadaihsvesmrskaš''.
Kako inspirativan naziv.
Lena se od ranog jutra dere kao da je neko kolje! Jao to dete. Smaračica nad smaračicama, ali je volim, ali opet smara! :D
Predveče idem kod Jeke, pa onda sa Jelenom i Aleksandrom na kej verovatno, gde bi drugo išle. Onda me čeka pakovanje, polazim u pet ujutru. Pošto ionako nedelju dana ne spavam pakovaću se u zoru, grdno!
Barem ću sestre da vidim. Jesu moje, ali su dosadne kao život posle smrti. Ne znam da li je dosadan ali pretpostavljam da jeste, ako duša nastavlja da luta. Mnogo sam mudra, nema šta. :D
Inače, želim da umrem za ovakvom haljinicom, i imaću je!
Divna je, želim i takvu belu, sa čipkom, videla sam je već negde u Nišu...ali ne mogu da se setim, da sam se setila, kupila bi je. :)
Napolju je vruće, mnoogooo. Ugh, jedva čekam jesen. Sinoć kad sam se vraćala kući sa Anđelom bilo je sveže, pa sam zamišljala da je jesen. :D Tuga! :D
Нема коментара:
Постави коментар