Ponekad mi sine ideja da odem negde i nikad se ne vratim među ljude. Ceo jučerašnji dan je bio čudan...previše informacija i događaja za moje slabo srce. :D
Prvo smo se Marija i ja mimoišle, i nismo ni otišle na kafu. Zvala sam Milicu, podsetila je da treba da izađemo, kupila joj kartu za svirku usput da ne plaća 200 dinara na ulazu. Onda sam otišla kući, sela, i odgledala još jedan film..eee. One Day, nisam znala da ima i knjiga napisana, moraću da je pročitam. :) Film je prelep... Volim romantične filmove koje nemaju srećan kraj, ili barem nemaju uobičajenu ljubavnu priču, oduševljavaju me. :) Film koji svakako treba pogledati. :)
Kad sam ga odgledala otišla sam na svirku. U početku je bilo dosadno, nismo imale ni rezervaciju, posle smo se snašle ali ne zadugo. :D Onda smo se Milica i ja dogovorile da kupimo pivo...pa smo pile ispred gruva, a mogle smo da idemo u wc kao svi pristojni ljudi a ne iza sajma da šiškimo. -,- Imale smo kartu, ovako nas ne bi pustili ni malim prstom da provirimo unutra.
Čak sam i sa bivšim pričala...a šta sam naučila! :D Da se muškarci celog života pronalaze, e pa, dabogda se nikad ne pronašli! Ništa lično. :D
Milica nas je slikaaalaaa, i sebe je isekla kad je postavila sliku na face malopre. -,- Ne znam kako je ispala, ne verujem da je ispala toliko čudno kako kaže, krajnje ljudski verovatno.
Lepe smo...za divno čudno slika iz prvog pokušaja da ispadne kasvetno, pa ne znam gde to ima, ali znam gde nema. :)
I tako, pred kraj je bilo najlepše, i nije mi krivo što sam dala pare za kartu. Srce su svirali <3 i to kad smo Jelena i ja pošle kući, i na pola puta, čujemo one akorde i odmah potrčimo nazad da đuskamoo. :D Hahaha, ostale smo do kraja ipak. Oko pola tri smo se vratile. Bilo je stvarno lepo utrošeno vreme. :)
Нема коментара:
Постави коментар