Sprrrremala sam prijemni, pa sam se smorila, i počela sam da se slikaaam. Zašto li to radim, a još više me buni, što li vam pa ovo pokazujem... :D na poslednjoj slici sam emo. :D
Koliko se budališem, ovde, ljudi koji me ne znaju bi pomislili da sam buNdala...tough one. :Đ
Inače, mnogo mi se sviđa Kafkina ''Plava knjiga''... :) neverovatna knjiga, a oduševljava me tek sad na kraju... :) ima toliko prokleto dobrih i istinitih rečenica. :)
I stalno mi, po ko zna koji put danas (a i svakog dana bogami) Teodora pada na pamet...mnogo mi fali, ali opet s jedne strane imam utisak kao da smo se juče poslednji put videle. Nemam nikakvu predstavu o vremenu više. Ne prolazi mi ni brzo ni sporo, ne mislim o njemu...valjda je tačno da ne postoji ono o čemu ne misliš, i šta ne misliš..
Нема коментара:
Постави коментар