Uprkos mom pokušaju da stvari rešim na civilizovan način, nije uspelo. On i dalje tera po svom. :D Juče sam se prvo smorila na onom rođendanu, naravno, nisam ni očekivala da se provedem, otišla sam sa Acom i Jelenom na kej Kumu da čestitam rođendan opet, ali prvenstveno sam došla da vidim Cvetka, a Cvetko opet po svom, dođe malo pa nestane, pa dođe, pa nestane. A onda je skroz nestao. Boli njega briga. Posle sam se iznervirala, ne poštuje on ničije vreme...otišla sam kući. Jok čekaću ga. :D A u suštini ja sam glavni krivac jer sam trebala još na početku da mu postavim granicu, ali ne, ja sam rešila da mu dam punu slobodu da radi šta hoće. Doduše, ja njemu ne mogu da postavljam ultimatume niti bilo šta tome slično, jer nisam takva, a i nemam prava, čak i ako recimo mogu da ga stavim pod svoje, ja to svakako neću da uradim. A ponekad se zamislim da uradim tako nešto, gledam ove kalašture sa keja, momci su im kao psići, sve za njima idu, sve kako one kažu tako je, i tako će biti. I opet kad pogledam njima je super tako kako je, ovi im povlađuju non-stop, ne svađaju se, ako im neko pipne dečka ode mu ruka, ali sve to pod uslovom da je ta osoba suprotnog pola, i da lepo izgleda. :Đ Ali ipak, ne. :D Nisam takva, će trpim. :D Šalim se, neću, danas ćemo morati da razgovaramo, da mi ne bi pukao film, jer ja sam jako tolerantna, ali ako izgubim toleranciju, ja sam mnogo loša onda, tako da, bolje mi je da odmah sve iznesem. Valjda će biti vajde od toga, ako ne onda, ajde zdravo, ali stvarno. Koga nema, bez njega se može. :D
Нема коментара:
Постави коментар