Nedeljetina, moram da učim. -.-

         Kako ne želim sutra da idem u školu...lepo se provedem tamo, ali se na časovima izmorim pošteno. Nemam ni želje ni volje da slušam, a još manje da učim. Šta ću pa sad da učim još mesec dana ima do kraja školske godine. Ne mogu da verujem da ću uskoro i ja da budem maturant. Ne sviđa mi se kako to zvuči. Ustvari, ne zvuči mi nikako. Ne ide mi se iz one škole, ne ide mi se na fakultet, ide mi se iz ovog grada, ali ne znam kako ću se tamo snaći među ljudima. Nisam rada da upoznajem nove. Bljak, ljudi. -,- Ne znam ni šta ću da studiram, volela bih psihologiju, ali sa time mogu samo da se slikam. :D A mogla bih ja kao Florence da pevam po wc-ima, možda me otkrije neki lovac na talente, pa da se ja lepo bacim u šou biznis. Naravno, ne u turbo-folk vode, to nikako. Klonula sam duhom nešto danas. Moram da učim biologiju sad, i bogami mali istoriju da pogledam, ali ne verujem da ću stići. Tek one tamo nedelje imamo test, deluje kao da ima vremena, a zapravo, sve ga je manje. I dalje sam zapanjena time kako vreme brzo leti. Na kraju, sve ispada beznačajno, i prolazno, ni na šta i ni na koga se ne treba oslanjati, za čas ti izmakne i tras!
       Da bih našla izgovor da ne učim, sad ću da zovem sestru da pričamo. :D Hahaha, samo malo, ajde od tri ću početi da učim, pretpostavljam da je to u redu.